ENSR

Sektori

Pet tržišta koja poznajemo sa obe strane.

ZdravstvoKako bi isti budžet dao više usluga i bolju zdravstvenu zaštitu.Gde tražnja raste brže od ponude i čime se pružalac usluga može izdvojiti.ObrazovanjeKako bi sistem mogao da obuhvati svako dete i svakom pruži bolje obrazovanje.Gde porodice traže više i čime privatna škola ili fakultet opravdava višu cenu.IKT i digitalna infrastrukturaKako bi podrška mogla da prati veštine i primenu tehnologija u zemlji, a ne broj zaposlenih.Gde tržište prelazi sa prodaje sati na rešenja i u koje firme vredi ulagati.Industrija i izvozniciKako da podrška pomogne rastu domaćih firmi, a ne samo da dovodi nove fabrike.Gde domaći proizvođači mogu da prodaju više i šta je za to potrebno.AgrobiznisKako bi agrarni podsticaji mogli da povećaju prihod po hektaru.Gde zemljište donosi najviše i ko može da ubere tu vrednost.Svi sektoriPregled

Teme

Pet pitanja koja se tiču svakog tržišta.

MSP i preduzetništvoKako da podrška stigne do malih i srednjih firmi koje mogu da rastu.Gde se nalazi domaće znanje i u koje firme vredi ulagati.Konkurentnost i investicijeKako podrška može da podigne produktivnost, a ne samo broj radnih mesta.Gde su firme premalo ulagale i šta je potrebno da nadoknade zaostatak.Javne finansijeKako svaki dinar vezati za cilj, a platu za vrednost posla.Gde će država trošiti i kako se nadmetati za taj novac.Zelena i digitalna tranzicijaKako prihodi od poreza na ugljenik i podrška mogu pomoći firmama da mere i smanje emisije, ne samo da plaćaju.Gde čista energija i podaci o emisijama otvaraju tržište i ko može da ga opslužuje.Veštine i tržište radaKako odrasli, na poslu i van njega, mogu stalno da uče ono što je privredi potrebno.Gde naći ljude koje plan zahteva i kako ih obučiti i zadržati.Sve temePregled

Usluge

Ekonomske analize za vlade, donatore i međunarodne organizacije: dijagnostika sektora i javne potrošnje, izrada i procena troškova programa i evaluacija onoga što su promenili.Ekonomske analize za firme i investitore: procena veličine tržišta i plan ulaska, pronalaženje i ocena firmi za preuzimanje i modeli vrednosti firme.

Dijagnostika sektora i lanaca vrednostiGde sektor stvara vrednost, ko ga predvodi i šta ga koči.Analiza javnih rashoda i funkcionalna analizaKuda idu javna sredstva, šta se njima postiže i kako bi isti budžet dao više.Izrada politika i programaKoga program treba da obuhvati, kojim instrumentom i po čemu će se meriti uspeh.Cost-benefit analiza i fiskalni efektiKoliko će mera ili projekat koštati, godinu po godinu, i šta donosi.EvaluacijaŠta je program promenio, za koga i šta bi se desilo i bez njega.Studije ulaska na tržišteKoliko je tržište veliko, ko kupuje, ko je konkurencija i šta je potrebno za uspeh.Regulatorni rizik i rizik javne tražnjeKako podsticaji, licence, propisi i javna potrošnja menjaju poslovnu računicu.Programi ulaska na tržišteOd studije do poslovanja na terenu: osnivanje, ljudi, partneri i prvi kupci.Biznis planoviPlan koji upravni odbor može da odobri, a banka ili investitor da finansira.Pronalaženje i odabir firmi za preuzimanjeKoje firme postoje, ko ih poseduje i koje vredi detaljnije pogledati.Due diligenceKakvi su zaista poslovanje, klijenti i dobit ciljne firme, pre nego što se odredi cena.Finansijski modeli i procena vrednostiKoliko vredi firma ili investicija i kako se isplati u različitim scenarijima.Ankete i primarni podaciPodaci koji još ne postoje, prikupljeni tako da im se može verovati.Namenski alati za analizu i praćenje učinkaModeli, dashboardi i indeksi koji služe svaki put kad se odluka ponovo otvori.Sve uslugePregled

Sektor

Zdravstvo

Podaci

Operacija katarakte pokazuje ceo zdravstveni sistem u malom: koliko je efikasno organizovano javno zdravstvo i gde privatni pružaoci nalaze prostor. Srbija po stanovniku ne obavi ni upola onoliko ovih operacija koliko EU, a u četiri slučaja od deset pacijent i dalje ostaje u bolnici preko noći, dok je 2018. to bilo tri od četiri; u EU, šest od sto.

Kolikozabeležene operacije po stanovniku, EU = 100Srbija 47EU 100

Kakooperacije posle kojih pacijent noći u bolnici, od 100Srbija 40EU 6

Eurostat, hirurški zahvati prema vrsti lečenja, 2018. i 2023.

Kontekst

Za ministarstva, osiguravače i donatoreZa investitore i pružaoce usluga

Zdravstvo u Srbiji je na papiru javno, a u praksi delom privatno. Javno osiguranje pokriva gotovo sve građane, ali pacijenti veliki deo troškova plaćaju sami, najviše za lekove i za lečenje koje u javnom sistemu ne mogu brzo da dobiju ili u koje nemaju poverenja. U oba dela tražnja postoji; zaostaje način na koji su finansiranje, kadrovi i ponuda organizovani da joj odgovore.

Bolnice se iz javnih sredstava finansiraju uglavnom prema kadrovima i resursima kojima raspolažu, a primarna zaštita najvećim delom bez obzira na rezultate: tek mali deo bolničkog budžeta vezan je za slučajeve koje bolnica leči. Takav način finansiranja malo nagrađuje kraći boravak, operaciju u dnevnoj bolnici ili skrining koji sprečava hospitalizaciju. Pitanje za javne politike je kako plaćati da ista sredstva donesu više usluga i bolju zdravstvenu zaštitu.

Pripremili smo podatke na kojima počivaju analize zdravstva koje je Svetska banka uradila za Srbiju i Crnu Goru, od evropskih poređenja i tokova finansiranja do pojedinačnih računa ispostavljenih osiguranju, a privatno tržište koje postoji uz javni sistem poznajemo ustanovu po ustanovu.

Javni osiguravač godinama, kroz jednogodišnje ugovore, nabavlja od privatnih pružalaca kapacitete koji mu nedostaju u nekoliko niša, kao što su operacije katarakte, vantelesna oplodnja i dijaliza, dok većina klinika ostaje mala, nudi ponešto od svega i oslanja se na lekare i upute iz javnog sistema. Finansijski izveštaji pokazuju računicu: javni ugovori pokrivaju fiksne troškove, a maržu donose pacijenti koji plaćaju sami i dobrovoljno osiguranje; što pružalac više zavisi od osiguravača, to sporije naplaćuje svoja potraživanja. Najbolje rezultate ostvaruju pružaoci koji se specijalizuju tamo gde je ponuda oskudna, zadržavaju svoje lekare i drže ravnotežu među platiocima.

Ovo tržište poznajemo firmu po firmu, sve do toga ko koliku dobit ostvaruje, a javni sistem na koji se oslanja iz višegodišnjeg rada na analizi njegove potrošnje.

Pravac

Šta ovde radimo

Analiza javnih rashoda i funkcionalna analizaKuda idu javna sredstva, šta se njima postiže i kako bi isti budžet dao više.Cost-benefit analiza i fiskalni efektiKoliko će mera ili projekat koštati, godinu po godinu, i šta donosi.Namenski alati za analizu i praćenje učinkaModeli, dashboardi i indeksi koji služe svaki put kad se odluka ponovo otvori.

Primeri našeg rada

Za institucijeSvetska banka i UNICEF2020–25

Analiza potrošnje i učinka zdravstva u Srbiji

Izradili smo kvantitativnu osnovu analize: Srbiju smo poredili sa EU, novijim državama članicama i Zapadnim Balkanom, a njenih 25 okruga međusobno. Nacionalni zdravstveni račun, ankete o potrošnji domaćinstava i podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje objedinjeni su u jedan skup pokazatelja, koji smo 2025. ažurirali podacima za 2023. godinu.

Za institucijeSvetska banka2025

Podaci za analizu zdravstvenog sistema Crne Gore

Statistički aneks od oko 190 grafikona poredi sistem sa drugim zemljama, a bolnice međusobno. Analiza miliona pojedinačnih zapisa zdravstvenog osiguranja pokazuje koji pacijenti i koje usluge stoje iza potrošnje, u bolnici i u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

Za institucijeSvetska banka2022

Podaci iz Srbije za investicionu studiju o nezaraznim bolestima

Prikupili smo i proverili ulazne podatke iz Srbije za model troškova kardiovaskularnih bolesti, raka i dijabetesa: projekcije stanovništva, podatke o radnoj snazi i proizvodnji, faktore rizika i jedinične troškove iz nacionalnih institucija.

Za investitoreStrateški investitor2025

Privatno zdravstvo u Srbiji: studija tržišta i načini ulaska

Studija obuhvata celo tržište i zasniva se na šest godina zvaničnih finansijskih izveštaja svih registrovanih privatnih pružalaca zdravstvenih usluga. Pružaoce smo ručno razvrstali u kliničke niše koje zvanične šifre ne pokazuju i u svakoj izmerili rast, marže, pretvaranje dobiti u gotovinu, koncentraciju i vlasništvo, uz ekonometrijsku projekciju privatne potrošnje do 2030.

Studija slučaja

Za investitoreStrateški investitor2025–26

Investicione analize firmi za preuzimanje u privatnom zdravstvu

Integrisani modeli razlažu revidirane finansijske izveštaje ciljne firme na linije usluga, obime, cene i osoblje. Vrednost procenjuju diskontovanjem novčanih tokova, uz proveru prema multiplikatorima iz transakcija u regionu, a isplativost svakog unapređenja ili dodatne akvizicije ocenjuju zasebno, u tri scenarija.

Svi projekti

Šta ovde radimo

Studije ulaska na tržišteKoliko je tržište veliko, ko kupuje, ko je konkurencija i šta je potrebno za uspeh.Pronalaženje i odabir firmi za preuzimanjeKoje firme postoje, ko ih poseduje i koje vredi detaljnije pogledati.Finansijski modeli i procena vrednostiKoliko vredi firma ili investicija i kako se isplati u različitim scenarijima.

Primeri našeg rada

Za investitoreStrateški investitor2025

Privatno zdravstvo u Srbiji: studija tržišta i načini ulaska

Studija obuhvata celo tržište i zasniva se na šest godina zvaničnih finansijskih izveštaja svih registrovanih privatnih pružalaca zdravstvenih usluga. Pružaoce smo ručno razvrstali u kliničke niše koje zvanične šifre ne pokazuju i u svakoj izmerili rast, marže, pretvaranje dobiti u gotovinu, koncentraciju i vlasništvo, uz ekonometrijsku projekciju privatne potrošnje do 2030.

Studija slučaja

Za investitoreStrateški investitor2025–26

Investicione analize firmi za preuzimanje u privatnom zdravstvu

Integrisani modeli razlažu revidirane finansijske izveštaje ciljne firme na linije usluga, obime, cene i osoblje. Vrednost procenjuju diskontovanjem novčanih tokova, uz proveru prema multiplikatorima iz transakcija u regionu, a isplativost svakog unapređenja ili dodatne akvizicije ocenjuju zasebno, u tri scenarija.

Za institucijeSvetska banka i UNICEF2020–25

Analiza potrošnje i učinka zdravstva u Srbiji

Izradili smo kvantitativnu osnovu analize: Srbiju smo poredili sa EU, novijim državama članicama i Zapadnim Balkanom, a njenih 25 okruga međusobno. Nacionalni zdravstveni račun, ankete o potrošnji domaćinstava i podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje objedinjeni su u jedan skup pokazatelja, koji smo 2025. ažurirali podacima za 2023. godinu.

Za institucijeSvetska banka2025

Podaci za analizu zdravstvenog sistema Crne Gore

Statistički aneks od oko 190 grafikona poredi sistem sa drugim zemljama, a bolnice međusobno. Analiza miliona pojedinačnih zapisa zdravstvenog osiguranja pokazuje koji pacijenti i koje usluge stoje iza potrošnje, u bolnici i u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

Za institucijeSvetska banka2022

Podaci iz Srbije za investicionu studiju o nezaraznim bolestima

Prikupili smo i proverili ulazne podatke iz Srbije za model troškova kardiovaskularnih bolesti, raka i dijabetesa: projekcije stanovništva, podatke o radnoj snazi i proizvodnji, faktore rizika i jedinične troškove iz nacionalnih institucija.

Svi projekti

Ranije iskustvo

Pre nego što je osnovao Econominess, Nemanja Šormaz se bavio organizacijom, kadrovima i platama u javnom zdravstvenom sistemu: kao posebni savetnik potpredsednice Vlade zadužene za državnu upravu od 2015. do 2017. godine, a zatim kao konsultant za reformu plata u javnom sektoru.

2015–2017Posebni savetnik

Racionalizacija javnog sektora

Recenzija funkcionalnih analiza zdravstvenog i obrazovnog sistema i koautorstvo vladine analize državne uprave, čije je poglavlje o zdravstvu uporedilo rashode za zaposlene sa Evropom i zacrtalo prelazak na plaćanje prema obimu i vrednosti usluga.

2018Ekspert za javne finansije; kratkoročni ekspert

Plate u zdravstvu

Analiza plata zdravstvenih radnika i njihovog odlaska iz javnog sistema, za ministarstvo nadležno za zakon o platama, kao i preuređena platna skala javnog sektora koja nagrađuje kliničku stručnost i omogućava lekarima i medicinskim sestrama da napreduju u okviru svog platnog razreda.

Kontakt: Nemanja Šormaz

Druga strana

Gde tražnja raste brže od ponude i čime se pružalac usluga može izdvojiti.Kako bi isti budžet dao više usluga i bolju zdravstvenu zaštitu.

Iz ugla investitoraIz ugla institucije
Sledeći sektorObrazovanje

Kontakt

Razgovor počinje od odluke koja predstoji i roka za nju.

nemanja@econominess.rs

Profil firme, PDF · Beograd, Srbija