ENSR

Sektori

Pet tržišta koja poznajemo sa obe strane.

ZdravstvoKako bi isti budžet dao više usluga i bolju zdravstvenu zaštitu.Gde tražnja raste brže od ponude i čime se pružalac usluga može izdvojiti.ObrazovanjeKako bi sistem mogao da obuhvati svako dete i svakom pruži bolje obrazovanje.Gde porodice traže više i čime privatna škola ili fakultet opravdava višu cenu.IKT i digitalna infrastrukturaKako bi podrška mogla da prati veštine i primenu tehnologija u zemlji, a ne broj zaposlenih.Gde tržište prelazi sa prodaje sati na rešenja i u koje firme vredi ulagati.Industrija i izvozniciKako da podrška pomogne rastu domaćih firmi, a ne samo da dovodi nove fabrike.Gde domaći proizvođači mogu da prodaju više i šta je za to potrebno.AgrobiznisKako bi agrarni podsticaji mogli da povećaju prihod po hektaru.Gde zemljište donosi najviše i ko može da ubere tu vrednost.Svi sektoriPregled

Teme

Pet pitanja koja se tiču svakog tržišta.

MSP i preduzetništvoKako da podrška stigne do malih i srednjih firmi koje mogu da rastu.Gde se nalazi domaće znanje i u koje firme vredi ulagati.Konkurentnost i investicijeKako podrška može da podigne produktivnost, a ne samo broj radnih mesta.Gde su firme premalo ulagale i šta je potrebno da nadoknade zaostatak.Javne finansijeKako svaki dinar vezati za cilj, a platu za vrednost posla.Gde će država trošiti i kako se nadmetati za taj novac.Zelena i digitalna tranzicijaKako prihodi od poreza na ugljenik i podrška mogu pomoći firmama da mere i smanje emisije, ne samo da plaćaju.Gde čista energija i podaci o emisijama otvaraju tržište i ko može da ga opslužuje.Veštine i tržište radaKako odrasli, na poslu i van njega, mogu stalno da uče ono što je privredi potrebno.Gde naći ljude koje plan zahteva i kako ih obučiti i zadržati.Sve temePregled

Usluge

Ekonomske analize za vlade, donatore i međunarodne organizacije: dijagnostika sektora i javne potrošnje, izrada i procena troškova programa i evaluacija onoga što su promenili.Ekonomske analize za firme i investitore: procena veličine tržišta i plan ulaska, pronalaženje i ocena firmi za preuzimanje i modeli vrednosti firme.

Dijagnostika sektora i lanaca vrednostiGde sektor stvara vrednost, ko ga predvodi i šta ga koči.Analiza javnih rashoda i funkcionalna analizaKuda idu javna sredstva, šta se njima postiže i kako bi isti budžet dao više.Izrada politika i programaKoga program treba da obuhvati, kojim instrumentom i po čemu će se meriti uspeh.Cost-benefit analiza i fiskalni efektiKoliko će mera ili projekat koštati, godinu po godinu, i šta donosi.EvaluacijaŠta je program promenio, za koga i šta bi se desilo i bez njega.Studije ulaska na tržišteKoliko je tržište veliko, ko kupuje, ko je konkurencija i šta je potrebno za uspeh.Regulatorni rizik i rizik javne tražnjeKako podsticaji, licence, propisi i javna potrošnja menjaju poslovnu računicu.Programi ulaska na tržišteOd studije do poslovanja na terenu: osnivanje, ljudi, partneri i prvi kupci.Biznis planoviPlan koji upravni odbor može da odobri, a banka ili investitor da finansira.Pronalaženje i odabir firmi za preuzimanjeKoje firme postoje, ko ih poseduje i koje vredi detaljnije pogledati.Due diligenceKakvi su zaista poslovanje, klijenti i dobit ciljne firme, pre nego što se odredi cena.Finansijski modeli i procena vrednostiKoliko vredi firma ili investicija i kako se isplati u različitim scenarijima.Ankete i primarni podaciPodaci koji još ne postoje, prikupljeni tako da im se može verovati.Namenski alati za analizu i praćenje učinkaModeli, dashboardi i indeksi koji služe svaki put kad se odluka ponovo otvori.Sve uslugePregled

Usluga · Za institucije i donatore · Dijagnoza

Analiza javnih rashoda i funkcionalna analiza

Kuda idu javna sredstva, šta se njima postiže i kako bi isti budžet dao više.

Kontekst

Na šta odgovara

Ministarstvu retko toliko nedostaje sredstava koliko jasne slike o tome kako se ona troše: koliko se izdvaja za samu uslugu, a koliko za zgrade i radna mesta, koje institucije za ista sredstva pružaju više i koga usluga ne obuhvata. Analiza na to odgovara za jedan sektor ili nivo vlasti, kako bi reforma krenula od sistema kakav jeste.

  • Kuda idu sredstva, po funkcijama, institucijama i vrstama rashoda?
  • Koji pružaoci usluga ili regioni za ista sredstva daju više i bolje usluge, i zašto?
  • Kako bi isti budžet mogao da obuhvati više ljudi ili poboljša kvalitet?

Podaci

Kako radimo

Sastavljamo jedinstven skup podataka iz budžeta na svim nivoima, od opšte države i fondova socijalnog osiguranja do programa, projekata i završnih računa opština, i povezujemo ga sa brojem zaposlenih izraženim u ekvivalentu punog radnog vremena, evidencijom usluga, kao što su računi ispostavljeni osiguranju, i evropskim i regionalnim referentnim vrednostima. Rashode proveravamo sa stanovišta efikasnosti, efektivnosti, pravičnosti i održivosti: šta svaki pružalac usluga postiže za svoja sredstva, ko ima koristi od javnih sredstava po dohodovnim grupama i regionima, kako se izvršenje poredi sa planom i da li budžet može da podnese takvu putanju. Funkcionalna analiza obuhvata i same institucije: njihove nadležnosti, gde se funkcije preklapaju ili nedostaju i da li zaposleni i procesi odgovaraju onome čemu je svaka institucija namenjena. Svaki broj vodi do svog izvora, tako da ministarstvo može ponovo da ga izračuna.

Sektorske analize rashoda · funkcionalne analize institucija · masa plata i zaposleni u ekvivalentu punog radnog vremena · finansije lokalne samouprave · raspodela koristi od javne potrošnje · označavanje budžeta prema ciljevima i reformskim agendama

Pravac

Šta klijent dobija

Analiza sa referentnim vrednostima, pokretačima rashoda i opcijama reforme sa troškovima procenjenim godinu po godinu; baza podataka i statistički aneks na kojima počiva, dokumentovani tako da ih zaposleni u ministarstvu mogu ažurirati; i kratke informacije za donosioce odluka.

Kako alat izgleda

Baza podataka

Rashodi po opštinama i funkcijama

Završni računi, kodirani stavku po stavku

Za institucije · Analiza javnih rashoda i funkcionalna analiza

Ilustracija sa izmišljenim brojevima.

Primeri našeg rada

Za institucijeSvetska banka i UNICEF2020–25

Analiza potrošnje i učinka zdravstva u Srbiji

Izradili smo kvantitativnu osnovu analize: Srbiju smo poredili sa EU, novijim državama članicama i Zapadnim Balkanom, a njenih 25 okruga međusobno. Nacionalni zdravstveni račun, ankete o potrošnji domaćinstava i podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje objedinjeni su u jedan skup pokazatelja, koji smo 2025. ažurirali podacima za 2023. godinu.

Za institucijeSvetska banka2017

Analiza potrošnje na obrazovanje u Rumuniji: nastavnici i fondovi EU

Baza podataka na nivou okruga o nastavnicima, učenicima, platama i dohotku razlaže masu plata na broj učenika, broj zaposlenih po učeniku i relativne plate, i prikazuje fondove EU za obrazovanje okrug po okrug.

Za institucijeUNICEF2020

Baza podataka o potrošnji lokalnih samouprava za analizu socijalnog sektora

Završni računi trideset lokalnih samouprava, od najvećih gradova do najsiromašnijih opština, digitalizovani i provereni stavku po stavku i razvrstani po funkcionalnoj i ekonomskoj klasifikaciji, uz poređenje plana i izvršenja.

Svi projekti
Kontakt: Nemanja Šormaz

Druga strana

Ulazak na tržište, biznis planovi, due diligence i procena vrednosti za firme i investitore.Dijagnostika, izrada programa, cost-benefit analiza i evaluacija za institucije.

Iz ugla investitoraIz ugla institucije
Sledeća uslugaIzrada politika i programa

Kontakt

Razgovor počinje od odluke koja predstoji i roka za nju.

nemanja@econominess.rs

Profil firme, PDF · Beograd, Srbija