Sektori
Pet tržišta koja poznajemo sa obe strane.
Teme
Pet pitanja koja se tiču svakog tržišta.
Usluge
Ekonomske analize za vlade, donatore i međunarodne organizacije: dijagnostika sektora i javne potrošnje, izrada i procena troškova programa i evaluacija onoga što su promenili.Ekonomske analize za firme i investitore: procena veličine tržišta i plan ulaska, pronalaženje i ocena firmi za preuzimanje i modeli vrednosti firme.
Sektor
Podaci
Šta učenici nauče i kako je organizovan rad nastavnika pokazuju šta škole pružaju, a šta porodice traže izvan njih. Više od polovine petnaestogodišnjaka u Srbiji testiranih u jesen 2025, posle višemesečnih štrajkova, nije dostiglo osnovni nivo iz matematike; u EU, trećina. Više od polovine nastavnika od petog do osmog razreda radi sa nepunom normom; u EU, manje od tri od deset.
Šta učenici naučepetnaestogodišnjaci ispod osnovnog nivoa iz matematike, od 100Srbija 53EU 34
Ko im predajenastavnici od petog do osmog razreda sa nepunom normom, od 100Srbija 54EU 28
OECD, PISA 2025; Evropska komisija, EU PISA 2025; Eurostat, nastavnici prema vrsti zaposlenja, 2024
Kontekst
Za ministarstva, škole i donatoreZa osnivače, investitore i vlasnike škola
Školski sistem Srbije građen je za više dece nego što ih danas uči. Svaka generacija manja je od prethodne, dok se broj škola, odeljenja i radnih mesta nastavnika smanjivao znatno sporije, a previše učenika završava školu bez osnovnih veština. Porodice koje to mogu da priušte razliku nadoknađuju same: privatnim časovima, poneke i privatnom školom, plaćanjem studija.
Škole se finansiraju prema odeljenjima i radnim mestima koja imaju, a ne prema broju učenika. Kako se učionice prazne, radna mesta ostaju, ali se usitnjavaju: male škole ne mogu nastavniku da obezbede punu normu i mnogi nastavnici tokom nedelje rade u više škola, dok gradske škole teško nalaze nastavnike matematike, fizike i informatike. Zbog toga nastavnik ima manje vremena za jednu školu i njene učenike, a teže je obezbediti mesto u vrtiću za svako dete i podršku onima koji zaostaju. Pošto je javna potrošnja na obrazovanje ispod proseka EU, pitanje za javne politike je kako bi kadrovi i sredstva u sistemu mogli da obuhvate svako dete i svakom pruže bolje obrazovanje.
Obrazovne sisteme, kao i zdravstvene, analiziramo u celini: finansiranje, kadrove i mrežu škola, u odnosu na to šta učenici nauče i ko ostaje izvan sistema. Tako smo radili za Svetsku banku u Rumuniji i Srbiji, a iz rada za privatni sektor znamo šta porodice traže izvan javne škole.
Privatne škole i dalje pohađa tek mali deo učenika, dok privatni vrtići i fakulteti već imaju znatan udeo, a porodice plaćaju dodatne časove i studije. Prostora ima, ali na tačno određenim mestima: generacije su sve manje, pa rast dolazi iz velikih gradova i od porodica koje prelaze iz javnih škola. Škole i fakulteti kojima to uspeva biraju jasan profil, pokazuju rezultate koje roditelji mogu da provere, zadržavaju dobre nastavnike sa punim radnim vremenom i vode učenike iz jednog stepena školovanja u sledeći. Školarine se plaćaju unapred, pa je ograničenje retko likvidnost; to su prostor, garancija za ceo ciklus školovanja i nastavnici.
Osnivačima i investitorima pomažemo da pronađu gde tražnja prevazilazi ponudu, da izgrade ustanovu koja može da zadrži svoju cenu i da procene da li postojeću vredi kupiti. Javni sistem sa kojim se takmiče poznajemo iz analiza njegovog finansiranja i kadrova.
Pravac
Šta ovde radimo
Primeri našeg rada
Baza podataka na nivou okruga o nastavnicima, učenicima, platama i dohotku razlaže masu plata na broj učenika, broj zaposlenih po učeniku i relativne plate, i prikazuje fondove EU za obrazovanje okrug po okrug.
Recenzija analitičkog rada i nacrta funkcionalne analize Svetske banke o tome kako je školski sistem Srbije organizovan, kadrovski popunjen i finansiran, s komentarima zasnovanim na poznavanju javnog sektora i njegovih plata.
Model plata u opštoj državi na nivou radnog mesta, zasnovan na vrednovanim radnim mestima i podacima za 2023. godinu, simulira prelazak na jedinstvenu osnovicu bez smanjenja plata. Poredi scenarije i dinamiku postepenog uvođenja u okviru fiskalnog pravila, po sektorima i grupama poslova; nastavnici i ostalo osoblje škola čine trećinu obuhvaćenih zaposlenih.
Studija slučajaAnaliza se zasniva na finansijskim izveštajima svih privatnih visokoškolskih ustanova, zvaničnim podacima o upisu po oblastima i izvoru finansiranja, objavljenim školarinama po studijskim programima i podacima o ishodima diplomaca.
Finansijski izveštaji svih proverenih osnivača privatnih škola upareni su sa brojem upisanih učenika u svakoj školi, uz demografske projekcije za najveće gradove i analizu pravila za ulazak na tržište.
Šta ovde radimo
Primeri našeg rada
Analiza se zasniva na finansijskim izveštajima svih privatnih visokoškolskih ustanova, zvaničnim podacima o upisu po oblastima i izvoru finansiranja, objavljenim školarinama po studijskim programima i podacima o ishodima diplomaca.
Finansijski izveštaji svih proverenih osnivača privatnih škola upareni su sa brojem upisanih učenika u svakoj školi, uz demografske projekcije za najveće gradove i analizu pravila za ulazak na tržište.
Baza podataka na nivou okruga o nastavnicima, učenicima, platama i dohotku razlaže masu plata na broj učenika, broj zaposlenih po učeniku i relativne plate, i prikazuje fondove EU za obrazovanje okrug po okrug.
Recenzija analitičkog rada i nacrta funkcionalne analize Svetske banke o tome kako je školski sistem Srbije organizovan, kadrovski popunjen i finansiran, s komentarima zasnovanim na poznavanju javnog sektora i njegovih plata.
Model plata u opštoj državi na nivou radnog mesta, zasnovan na vrednovanim radnim mestima i podacima za 2023. godinu, simulira prelazak na jedinstvenu osnovicu bez smanjenja plata. Poredi scenarije i dinamiku postepenog uvođenja u okviru fiskalnog pravila, po sektorima i grupama poslova; nastavnici i ostalo osoblje škola čine trećinu obuhvaćenih zaposlenih.
Studija slučajaRanije iskustvo
Pre nego što je osnovao Econominess, Nemanja Šormaz se bavio kadrovima u školama, veštinama i prelaskom iz škole na tržište rada: kao posebni savetnik u Vladi od 2015. do 2017. godine, kao samostalni konsultant i kao izvršni direktor beogradskog ekonomskog think tanka.
Recenzija funkcionalnih analiza obrazovnog sistema u svojstvu posebnog savetnika, a zatim analiza zaposlenih u školama za reformu plata i zapošljavanja u javnom sektoru: zaposleni računati u ekvivalentu punog radnog vremena, a ne po broju ljudi, mesto nastavnika u novim platnim razredima i trošak usklađivanja njihovih plata sa vrednošću posla.
Dva kruga ankete poslodavaca o dualnom stručnom obrazovanju, sa kompanijama koje primaju učenike, instruktorima u kompanijama i bivšim učenicima koje su zaposlile, a kasnije i dijalog sa vodećim izvoznim malim i srednjim preduzećima čiji su predlozi uključivali podršku dualnom obrazovanju, uz godišnje praćenje onoga što je Vlada po njima preduzela.
Nacionalna studija potreba za radnom snagom i veštinama za Strategiju o ekonomskim migracijama, zasnovana na mikropodacima Ankete o radnoj snazi, projekciji zaposlenosti po sektorima i intervjuima i fokus grupama sa osamdesetak firmi.
Druga strana
Gde porodice traže više i čime privatna škola ili fakultet opravdava višu cenu.Kako bi sistem mogao da obuhvati svako dete i svakom pruži bolje obrazovanje.
Iz ugla investitoraIz ugla institucijeKontakt
Razgovor počinje od odluke koja predstoji i roka za nju.
Profil firme, PDF · Beograd, Srbija