Veštine i tržište rada

Tržište rada u Srbiji prešlo je iz manjka radnih mesta u manjak radne snage. Većina odraslih sada radi, stanovništvo radnog uzrasta svake godine se smanjuje, a poslodavcima je teže da nađu konkretne veštine i iskustvo nego radnike uopšte. Odrasli se retko vraćaju učenju, bilo da rade ili ne, pa se firme, država i poslodavci u inostranstvu bore za iste ljude, dok oni koji i dalje ne rade retko dobijaju drugu šansu.

Javni instrumenti za to su skromni u odnosu na zadatak: izdvajanja za mere aktivne politike zapošljavanja su niska, savetnici za zapošljavanje rade sa velikim brojem klijenata, a obrazovanje odraslih ima malo sredstava i usku ponudu. Većina firmi, pre svega malih, obučava zaposlene tek kada se pojavi potreba, a malo programa im pomaže da razvijaju veštine ljudi koje već zapošljavaju dok tehnologija i veštačka inteligencija menjaju način rada. Najmanje se dopire do onih kojima je druga šansa najpotrebnija: žena van tržišta rada, starijih radnika, odraslih sa niskim obrazovanjem, Roma i mladih po završetku srednje stručne škole. Za javne politike pitanje je kako bi službe za zapošljavanje, škole, pružaoci obuka i poslodavci mogli da podele brigu o tome da veštine ostanu savremene i kako taj rad ocenjivati prema tome ko uči i ko nalazi posao.

Koautori smo studije Saveta za regionalnu saradnju o tome koje su IKT veštine potrebne poslodavcima u regionu, a recenzirali smo i procenu politika ljudskog kapitala u Srbiji i Crnoj Gori koju je izradio OECD; osnivač je u ranijem radu anketirao poslodavce o potrebama za veštinama i o učenju kroz rad.

Za kompaniju pitanje više nije samo koliko ljudi koštaju, već da li se pravi ljudi mogu naći i zadržati. Manjak je najoštriji kod iskusnih tehničara, inženjera, seniorskih stručnjaka za softver i zdravstvenih radnika; strani radnici popunjavaju samo deo praznine, a rast minimalne zarade i povećanja plata u javnom sektoru podižu zarade svima. Preotimanje radnika od konkurencije podiže celu platnu skalu, a obuka odlazi zajedno sa ljudima. Firme koje se izdvajaju planiraju radnu snagu pre izbora lokacije, grade sopstveni priliv kadrova preko stručnih praksi i učenja kroz rad sa lokalnim školama i nude put napredovanja u zaradi i odgovornosti koji zadržava ljude. Pošto odrasli retko uče posle škole, ima prostora i za pružaoce obuka i korporativne akademije.

Kadrovsku sliku firme vidimo iz njenih finansijskih izveštaja, po broju i troškovima zaposlenih iz godine u godinu, tržište oko nje iz anketa poslodavaca i statistike tržišta rada, a pratimo i plate i programe u javnom sektoru koji se bore za iste ljude.