Konkurentnost i investicije

Srbija ulaže jednako velik deo svog dohotka kao i EU, ali radnik i dalje proizvede daleko manje nego u Evropi. Veliki deo tih ulaganja otišao je u infrastrukturu i nove fabrike, dok su se mnoge domaće firme, od radionica do srednjih proizvođača, sporo modernizovale. Pošto nedostaje radne snage, rast više ne može da dolazi pre svega od novih radnih mesta; mora da dolazi od bolje opreme, procesa i upravljanja u firmama koje već posluju ovde.

Javna podrška privredi isplaćuje se uglavnom po novom radnom mestu, uz veće iznose u manje razvijenim područjima i poreska oslobođenja za najveće projekte. Dovela je fabrike i posao u mesta kojima su bili potrebni, ali više nagrađuje broj zaposlenih nego ono što svaki radnik proizvede, a domaća mala i srednja preduzeća dobijaju daleko manje od velikih i stranih investitora. Programi za male firme su skromni, menjaju se iz godine u godinu i retko se ocenjuju poređenjem sa firmama do kojih nisu stigli. Strane investicije koriste domaćim firmama uglavnom preko dobavljačkih veza, a za javne politike pitanje je kako ista podrška može da donese više toga: sposobnosti, opremu i upravljanje u samim firmama, ako se usmeri tamo gde će to verovatno potrajati i meri prema onome što se promenilo.

Za dva izdanja procene konkurentnosti koju radi OECD recenzirali smo profil Srbije, a jedan program razvoja dobavljača pratimo firmu po firmu, u pogonima i u finansijskim izveštajima.

Za kompaniju, taj zaostatak je tržište. Mnoge dugogodišnje domaće firme i dalje rade sa starom opremom i neformalnim upravljanjem, a pošto nedostaje radne snage, automatizacija, bolji procesi, poslovni softver i inženjering isplaćuju se brže nego ranije. To otvara prostor za dobavljače opreme i znanja, za kreditore i davaoce lizinga koji umeju da čitaju finansijske izveštaje firmi i za kupce zdravih firmi koje su premalo ulagale, često tamo gde osnivač razmišlja o nasledniku. Javna podrška pomaže tek marginalno, a računica zasnovana na jeftinoj radnoj snazi svake godine je slabija. Firme koje prednjače od početka računaju s nedostatkom radne snage, grade lokalnu mrežu dobavljača i svaku ciljnu firmu procenjuju na osnovu njenih finansijskih izveštaja, a ne proseka sektora.

Firme proveravamo na osnovu njihovih finansijskih izveštaja, u poređenju sa svim firmama iz iste delatnosti, i znamo koji podsticaji važe i šta zauzvrat zahtevaju.