ENSR

Sektori

Pet tržišta koja poznajemo sa obe strane.

ZdravstvoKako bi isti budžet dao više usluga i bolju zdravstvenu zaštitu.Gde tražnja raste brže od ponude i čime se pružalac usluga može izdvojiti.ObrazovanjeKako bi sistem mogao da obuhvati svako dete i svakom pruži bolje obrazovanje.Gde porodice traže više i čime privatna škola ili fakultet opravdava višu cenu.IKT i digitalna infrastrukturaKako bi podrška mogla da prati veštine i primenu tehnologija u zemlji, a ne broj zaposlenih.Gde tržište prelazi sa prodaje sati na rešenja i u koje firme vredi ulagati.Industrija i izvozniciKako da podrška pomogne rastu domaćih firmi, a ne samo da dovodi nove fabrike.Gde domaći proizvođači mogu da prodaju više i šta je za to potrebno.AgrobiznisKako bi agrarni podsticaji mogli da povećaju prihod po hektaru.Gde zemljište donosi najviše i ko može da ubere tu vrednost.Svi sektoriPregled

Teme

Pet pitanja koja se tiču svakog tržišta.

MSP i preduzetništvoKako da podrška stigne do malih i srednjih firmi koje mogu da rastu.Gde se nalazi domaće znanje i u koje firme vredi ulagati.Konkurentnost i investicijeKako podrška može da podigne produktivnost, a ne samo broj radnih mesta.Gde su firme premalo ulagale i šta je potrebno da nadoknade zaostatak.Javne finansijeKako svaki dinar vezati za cilj, a platu za vrednost posla.Gde će država trošiti i kako se nadmetati za taj novac.Zelena i digitalna tranzicijaKako prihodi od poreza na ugljenik i podrška mogu pomoći firmama da mere i smanje emisije, ne samo da plaćaju.Gde čista energija i podaci o emisijama otvaraju tržište i ko može da ga opslužuje.Veštine i tržište radaKako odrasli, na poslu i van njega, mogu stalno da uče ono što je privredi potrebno.Gde naći ljude koje plan zahteva i kako ih obučiti i zadržati.Sve temePregled

Usluge

Ekonomske analize za vlade, donatore i međunarodne organizacije: dijagnostika sektora i javne potrošnje, izrada i procena troškova programa i evaluacija onoga što su promenili.Ekonomske analize za firme i investitore: procena veličine tržišta i plan ulaska, pronalaženje i ocena firmi za preuzimanje i modeli vrednosti firme.

Dijagnostika sektora i lanaca vrednostiGde sektor stvara vrednost, ko ga predvodi i šta ga koči.Analiza javnih rashoda i funkcionalna analizaKuda idu javna sredstva, šta se njima postiže i kako bi isti budžet dao više.Izrada politika i programaKoga program treba da obuhvati, kojim instrumentom i po čemu će se meriti uspeh.Cost-benefit analiza i fiskalni efektiKoliko će mera ili projekat koštati, godinu po godinu, i šta donosi.EvaluacijaŠta je program promenio, za koga i šta bi se desilo i bez njega.Studije ulaska na tržišteKoliko je tržište veliko, ko kupuje, ko je konkurencija i šta je potrebno za uspeh.Regulatorni rizik i rizik javne tražnjeKako podsticaji, licence, propisi i javna potrošnja menjaju poslovnu računicu.Programi ulaska na tržišteOd studije do poslovanja na terenu: osnivanje, ljudi, partneri i prvi kupci.Biznis planoviPlan koji upravni odbor može da odobri, a banka ili investitor da finansira.Pronalaženje i odabir firmi za preuzimanjeKoje firme postoje, ko ih poseduje i koje vredi detaljnije pogledati.Due diligenceKakvi su zaista poslovanje, klijenti i dobit ciljne firme, pre nego što se odredi cena.Finansijski modeli i procena vrednostiKoliko vredi firma ili investicija i kako se isplati u različitim scenarijima.Ankete i primarni podaciPodaci koji još ne postoje, prikupljeni tako da im se može verovati.Namenski alati za analizu i praćenje učinkaModeli, dashboardi i indeksi koji služe svaki put kad se odluka ponovo otvori.Sve uslugePregled

Studija slučaja · Svetska banka, 2024

Reforma plata u javnom sektoru

Podaci

Reforma plata se meri time da li može da se plati. Da se svako radno mesto u javnom sektoru Srbije plaća po vrednovanju, uz jedinstvenu osnovicu i bez smanjenja plata, masa plata bi porasla za više od trećine. U jednom koraku dostigla bi dvanaest od sto dinara BDP-a, iznad granice fiskalnog pravila od deset; u četiri godine, uz veća povećanja na početku, oko devet.

Odjednommasa plata države, od 100 dinara BDP-aReforma odjednom 12granica 10

Za četiri godinemasa plata države po godini, od 100 dinara BDP-aPostepeno 9granica 10

Svetska banka, Public Finance Review 2025, poglavlje 5, tabele 5.1 i 5.2

Pitanje

Svetska banka je pitala koliko bi koštao prelazak opšte države na jedinstven sistem plata, u kome se svako radno mesto plaća prema vrednovanju, uz jedinstvenu osnovicu, a nikome se plata ne smanjuje, kao i za koliko godina bi taj prelazak mogao postepeno da se sprovede u okviru fiskalnog pravila.

Pristup

Preradili smo model na nivou radnog mesta koji smo 2018. godine prvi put izradili za zakon o platama i primenili ga na podatke za 2023. godinu. Model smešta svako radno mesto na novu skalu na osnovu vrednovanja, a jedinstvenu osnovicu vezuje za referentnu tačku visoko u raspodeli, umesto za jedno, najprecenjenije radno mesto. Za bilo koju osnovicu i bilo koji tempo postepenog uvođenja prikazuje masu plata i prosečnu platu, a za svaku od šezdesetak grupa po sektorima i poslovima i koliko ljudi ne bi dobilo povećanje, a koliko bi moralo da dobije dodatak da bi zadržalo platu.

Nalazi

  • Decenija povećanja o kojima se odlučivalo sektor po sektor udaljila je plate od vrednosti poslova: pojedine grupe dobile su mnogo više od drugih za rad slične vrednosti.
  • Razlike su najveće u obrazovanju, socijalnoj zaštiti, lokalnoj upravi i kulturi, a najmanje u zdravstvu i pravosuđu.
  • Nijedno od dva laka rešenja ne funkcioniše. Reforma koja ništa ne košta ostavlja gotovo sve zaposlene na ličnom dodatku, pa nova skala postoji samo na papiru; reforma koja odjednom ukida sve dodatke košta oko dva puta više od same reforme.
  • Postepeni prelazak funkcioniše: veća povećanja u prvim godinama, stabilan udeo mase plata u BDP-u i nešto prostora ispod granice.

Gde je rad korišćen

Analiza je objavljena kao poglavlje o platama u javnom sektoru u izveštaju Svetske banke Public Finance Review 2025. Model se može ponovo primeniti na bilo koju osnovicu i bilo koji tempo, pa se svaki novi predlog može obračunati na isti način, a uz trošak se iskazuje i broj ljudi koje predlog ostavlja bez povećanja.

Svetska banka, Public Finance Review 2025
Sledeća studija slučajaPrivatno zdravstvo

Kontakt

Razgovor počinje od odluke koja predstoji i roka za nju.

nemanja@econominess.rs

Profil firme, PDF · Beograd, Srbija